Na razmenu „Jahorina Winter Exchange 2010“, koja je održana od 11. do 18. januara 2010. godine, iz Niša su, igrom slučaja, prihvatili nas trojicu: Sašu Stojanovića, Bojana Petkovića i mene. JWE je razmena bez akademskog dela (bez radionica), podjednako „podeljena“ između dveju lokacija: Istočno Sarajevo i planina Jahorina – Bosna i Hercegovina (Republika Srpska).
Za nas, Nišlije, ispostavilo se da je najpogodnija opcija za prevoz, autobus NišEkspresa – direktna linija Niš-I.Sarajevo, vožnja od nekih desetak sati, cena povratne karte oko 3300din sa studentskim popustom (uz index). Za prelazak preko granice dovoljna je samo lična karta i sve ide jako glatko i fino – ko voli i može da odrema u autobusu, put prođe brzo. Postoje i druge opcije za prevoz, mahom vozom, ali sve te opcije vode preko Beograda, što znatno komplikuje organizaciju (presedanja) i akumulira cenu i trajanje puta.
Uprkos, ili, možda, baš zahvaljujući ratu i ostalim problemima kroz koje su ljudi sa ovih prostora prolazili, u I. Sarajevu su ljudi prilično opušteni, veseli, druželjubivi. Nije bilo teško prilagoditi se neznatnim razlikama – zapravo, u pojedinim trenucima sam imao utisak kao da nisam ni izašao iz Niša, osim što se tamo priča znatno pravilnijim akcentom
Cene su, manje-više, iste cenama u Srbiji, osim što su izražene u konvertabilnim markama. Menjačnica nigde, tako nešto kod njih ne postoji. Zašto? Kako i gde menjati novac? Jednostavno – svi objekti (kafići, prodavnice, mega-marketi) primiće evre i vratiti vam kusur u markama.
Jahorina je prelepa planina zimi (a po opisima domaćina – i leti). Ja sam na razmenu pošao sa namerom da pešačim po snegu, ne da skijam, i mogu reći da sam oduševljen. Za sve one koji se dvoume oko ovakvih razmena samo zato što ne planiraju da skijaju imam samo jedno da kažem – prijavite se! Uvek je bilo ljudi raspoložnih za pešačenje, a i za kuliranje uz vrući čaj u toplom kafiću. Sa druge strane, ljudi koji su došli da skijaju bili su puni pozitivnih utisaka – Saša i Bojan iz Niša su na Jahorini prvi put stali na skije i za tih nekoliko dana se dobro snašli i naučili da skijaju. Inače, ove godine su iznajmljivanje skija i ski-instruktor bili plaćeni od strane organizatora.
Kroz samo Sarajevo prošli smo za svega sat i po – dva. Prošli užim centrom grada, obišli sabornu (pravoslavnu) crkvu, katoličku crkvu, pokušali da uđemo u džamiju (bila je zatvorena za turiste tada), prošetali kroz Baš-čaršiju, klopali ćevape i odmah potom zapalili na kuglanje. Nakon kuglanja smo jedno sat vremena iskulirali u kafe-restoranu na vrhu poslovne zgrade/hotela Plaza, za koji je zanimljivo da se rotira za 360º i pruža predivan pogled na Sarajevo.
Istočno Sarajevo, gde smo bili smešteni i gde su bila sva noćna dešavanja, relativno je mali grad – svi kafići i klubovi su relativno blizu hotelu, pa je bilo nepotrebno koristiti gradski prevoz, za koji i ne znam da li postoji i gde i koliko često prolazi. Organizatori su se potrudili da nas izvedu na raznolika mesta – rock kafići, house žurke, narodnjaci, kafane – ima svega u I. Sarajevu. E, sad, kako reći Nišliji da je u Sarajevu najbitnije probati ćevape i burek i piti rakiju?
Ali, da, to je istina, a ima razlike – definitivno vredi probati (čuj, probati... jesti!
), makar za poređenje.
Hvala bogu, hrane je uvek bilo u izobilju. Kad smo već kod ćevapa – toliko je bilo ćevapa i mesa, uopšte, da moram da priznam da mi je na kraju pomalo i dosadilo meso
To je možda i jedina zamerka na ishranu – bilo je malo čorbastih jela, što se i može razumeti, jer smo zbog prirode razmene (svakodnevni izleti i/ili putovanje do Jahorine i nazad) za ručak gotovo svakodnevno imali lunch-pakete. Smeštaj je bio u hotelu „Topalović“, na koji zaista nemam zamerki – trokrevetne sobe, kupatilo u svakoj sobi, hotel relativno nov, sve je čisto i lepo uređeno. Što se pića tiče – na welcome i farewell žurkama smo imali kupone (po 5) za besplatna pića, dok je ostalih večeri bilo na nama da platimo piće, mada se i tada često nije znalo „ko pije a ko plaća“
Ekipa u LC Istočno Sarajevo je luda da luđa ne može da bude!
Ne bih sada ovde da pišem hvalospeve, ali moram da napomenem jednu zanimljivu stvar, za EESTEC gotovo nezamislivu – njihov bord je sastavljen od legendarnog Pleće (Ognjen Plećaš), kao CP-a, i – verovali ili ne – četiri cure (predsednica, podpredsednica, PR osoba, blagajnica) !
„Ogi i njegov harem“, kako su sami sebe prozvali
Uprkos činjenici da je tom timu ovo prva razmena koju organizuju, sve je (iz moje perspektive, kao participanta) bilo savršeno dobro organizovano. Još jedna stvar za pohvalu – u celu organizaciju uključili su se i pojedini alumni članovi i bili stalno sa nama kao i redovni članovi, iako im to zaista nije bila obaveza. Kao što primetih jednom prilikom u razgovoru sa njima – „Možemo izaći iz EESTECa, ali EESTEC ne može nikad izaći iz nas“.
Što se tiče participanata, većina nas je bila iz ex-Yu, sa izuzetkom dvojice Mađara i cure iz Turske – Slovenija, Makedonija, Crna Gora, BiH i Srbija. Kada se skupi toliko ljudi koji manje-više pričaju srpski jezik, teško je naterati ih da pričaju engleski (kako bi trebalo na razmenama), pa je Mađarima i Turkinji često bilo jako dosadno i neprijatno, ali je ostalima bilo prilično opuštenije. Zato je, verovatno, prirodno što smo se najviše zgotivili sa ljudima iz ex-Yu. Naravno, trudili smo se i Turkinju i Mađare da uklopimo u razgovor kad god je to bilo moguće. Na kraju je jedan od Mađara, inače predsednik LC Budapest, krenuo linijom manjeg otpora i počeo da uči srpski
Mada, ne bih sada ovde da nabrajam šta je sve naučio
Što se tiče fakulteta u I. Sarajevu – fakultet trenutno ima prilično problema. Najveći se ogleda u nedostatku stručnog kadra. Nama, Nišlijama, je poznato da profesori sa našeg fakulteta predaju i na fakultetu u I. Sarajevu. Njihov fakultet je znatno više usmeren energetici nego računarstvu, pa je i opremljen u skladu s tim. Pri jednočasovnom obilasku fakulteta mahom su nam bile predstavljene laboratorije za energetičare, što meni, lično, nije bilo posebno zanimljivo. Inače, njima osnovne studije traju četiri godine, od čega su dve godine opšte, zajedničke, što je jako nebulozno – bez obzira na dalje opredeljenje (da li energetika, elektronika, ili računarstvo), svi studenti u prve dve godine uče sve, od energetike, preko teorije kola, do objekto orijentisanog programiranja, uz standardne elektrotehnike, fiziku, matematike, kao i kod nas.
Sve u svemu, iako sam bio više raspoložen da odem na razmenu na neku „egzotičniju“ destinaciju, mnogo bih se pokajao da se nisam prijavio za JWE2010. Možda je i činjenica da mi je ovo prva EESTEC razmena uticala na moj doživljaj svega, ali i pored toga stojim iza svoje izjave – bilo je to nezaboravnih nedelju dana, u pravom EESTEC duhu!
