Evo ljudi, konacno i ja napisah moj raport
---Link--- (PDF dokumenat, sa slicicama
)
Uzivajte u citanju
(ako vas interesuje)
Pre same razmene čuo sam se sa dečkom iz Beograda, koji je takođe bio pozvan na
ovu razmenu. Sa njim sam ostao u kontatku sve do danas. Naime, mi smo se
dogovarali oko prevoza do Madrida, i složili se da je najbolje da idemo avionom, jer
se najbrže stiže, a i veoma je „zgodno“
Dogovor je pao da krenemo 2-3
dana pre
samog početka razmene, kako bismo se malo upoznali sa gradom i kako bismo imali
vremena da se uklopimo
A i još jedan, možda i najveći razlog što smo krenuli baš
28. februara, a ne kasnije, je to da je tada postojao povoljan let iz Beograda preko
Milana do Madrida. Doduše, ne tako jeftin kao npr. let od 2 dana ranije koji je bio čak
100E jeftiniji. Ali bez obzira, dogovorili smo se da idemo tad. Na žalost, ispalo je da
više nije bilo mesta na letu u 6h ujutru, tako da sam ja morao da uzmem kartu za
kasniji let (10 do 12). Anyway, iako smo sva trojica bili razdojeni (još jedan dečko iz
Bga) i leteli posebnim letovima, to nam nije smetalo da kad smo stigli u Madrid
okupimo se svi zajedno i iskuliramo to prvo veče u nekom irskom pabu
. Mioljub,
(dečko sa kojim sam se video još u Bgu) je bio kod svog kuma prva 2 dana, do
početka razmene, a Aleksandar i ja smo bili u istoj sobi u hostelu u samom centru
Madrida (ulica Grand Via). Obojica su super likovi i drugari, tako da kasnije kad je
počela razmena svi smo bili u istoj 3krevetnoj
sobi. (mada je bila manja od one
dvokrevetne i imala užasan pogledna
zid
)
Španci su bili manje više sa nama prva 2-3
dana jer su isto veče kad i mi stigli
Estonci. Šta se drugo moglo očekivati od Estonaca, osim toga da piju ko smugovi i
naravno da su plavi
Za moje divno iznenađenje, bila je devojka (iako sam mislio da
sam obojica muškarci) i jedan dečko. Kristel i Mikk. Tu smo se malo ispričali sa
njima, i svako svojoj sobi. Kasnije to veče smo Sarma (Aleksandar) i ja obišli malo
centar i kao što rekoh završili u nekom pubu
Interesantno je da se tamo prodaju piva
u „paketu“ iliti „buketu“ tako da buket Hajnikena od 5 komada kosta 15e, sitnica
Ali je ledeno hladno i extra (služe ga u kofici punoj leda).
Mahom smo tako proveli prva nekoliko dana do oficijelnog početka samog eventa. U
međuvremenu su ljudi pristizali iz raznih zemalja, i skoro smo se sakupili svi. Poljaci,
Rumuni, Grci, cela bagra je bila na okupu i radionica je počela.
Provog dana radionice smo se upoznali sa svim ljudima iz njihovog LCa i dan proveli
u Retiro parku (koji je prelep!) Uveče nas je čekala welcome žurka, posle obilne i
fenomenalne večere gde sam prvi put u životu na stolu video 10 različitih jela
Od
ham and eggs, preko školjki i dagnji, do pomfrita i rebaraca
Da, tada sam i prvi put
video „live“ pečenje mesa. Naime, ljudi dobiju usijan tiganj i živo meso, i onda ga
lično peču
Mnogo kul, samo što se sve udimi
) Naravno pili smo sangiu, pivo,
cider... Žurka ko žurka, iskreno ništa posebno. Bili smo samo mi participanti, i ljudi iz
njihovog LCa, niko drugi. Dobili smo po par besplatnih pića... mogli smo i wisky da
uzmemo, i pivo, šta god smo hteli.
Sutra dan je bio prvi „radni“ dan. Predavanja su se održavala na njihovom faksu. Tog
prvog dana smo morali da budemo u „smart clothes“, iliti u odelca, zbog toga što nam
se rektor njihovog univerziteta predstavio i poželeo nam dobrodošlicu na njihovom
univerzitetu. Pored njega su naravno bili i neizostavni sponzori, ljudi iz Vodafona,
Telefonice, i još nekih biomedicinskih firmi.
Kasnije tog dana su bila još neka predavanja o ambientnoj inteligenciji, koja je držala
jedna profesorka sa njihovog faksa... Inače žena ima 2 sony vaio laptopa
Prvi dan je prošao radno, ali ne i tako naporno. Drugog dana su nam pokazali magic
box, kako je oni zovu. Inače to je kuća koja je projektovanja za takmičenje koje je
bilo u USA nekad početkom godine, a suština same kuće je to da je celokupna
izgrađena od solarnih panela. Sva elektronika u samoj kući se napaja isključivo od
energije sunca
Mnogooo cool stvar i definitivno vredi da se vidi. Inače, samo da
napomenem da je njihov univerzitet specijalizovan za izgradnju solarnih panela.
I tako je i drugi dan prošao, predavanja, metro, zajebancija
Trećeg ili četvrtog dana
smo išli u Vodafon laboratorije, gde smo videli primenu ambijentne inteligenciji u
praksi. Konkretno za invalide projektovan sistem, gde se celokupnom unutrašnjom
infrastrukturom u kući upravlja glasom, i čak u zavisnosti od trenutnog raspoloženja
ukućana, svetlo se menja, roletne spuštaju, itd. Takođe smo u njihovim laboratorijama
videli i primenu tkz. sistema monitoringa ljudskog zdravlja. Sastoji se u tome da
osoba obuče „magični“ prsluk koji ima tanke žice u njemu i neku elektroniku koja
očitava trenutno stanje organizma, pritisak, puls, nivo šećera (ne znam kako), itd. I
onda ih bežično transmituje to palm uređaja koji preko GPRSa kontaktira globalnu
bazu pacijenata i njima prosleđuje trenutno zdravstveno stanje konkretnog čoveka.
Dan, za danom, i radionica se polako privodila kraju. U petak nismo imali ceo dan
predavanja, kako bismo se pripremili, spakovali stvari i krenuli u „seoski turizam“
Da, otišli smo u planine. Oko 80km od Madrida.
Smešteni smo bili u ogromnoj kući, izvanderno sređenoj, sa lepom terasicom, velikim
dvorištem, mestom za žurke
Kad smo stigli nakon večere smo imali prijatnu žurku gde smo se razbili od
alkohola
Ujedno je to veče bilo i oproštajno, jer su neki ljudi sutradan uveče imali
avion, pa nisu mogli da ostanu to veče. Zaista ne verovatan provod i atmosfera, sa
kantom punom sangire na sredini sobe i velikom kutlačom
Tada smo i predali svoje
poklone(darove) ljudima iz njihovog LCa. Oduševili su se mojim poklonima
Ja sam
nosio torbicu skrojenu ručno u Pirotu, koja izgleda kao ćilim, kačkavalj, naravno
domaću rakiju i jednu glinenu figuricu, isto u stilu ćilima. Oduševljeni su bili
rakijom
I tako, to veče je bilo veče za pamćenje zaista. Sutradan su nas vodili na strelište i
kajak. Gađali smo strelama i plovili malim čamčićima njihovim veoma lepim
jezercom.
Došlo je i zadnje veče
Ljudi su se polako pakovali da idu, a mi koji smo imali
letove u nedelju i ponedeljak, sa žaljenjem smo ispratili naše drugare sa kojima smo
proveli jednu fenomenalnu nedelju. To veče je takođe bila žurka, ali ni izbliza
zanimljiva i dobra kao ona od prošle večeri. Ljudi su manje više bili setni, jer se ekipa
polako „raspadala“. Ujutru su otišli još neki...
I tako nas 67
koji smo ostali, zvanično smo završili radionicu (razmenu). Spakovali
smo stvari i vratili se u Madrid. Ja i Slovenci smo završili kod Nišlije (bivšeg
EESTECovca Filipa) gde smo se odmorili malo i ispili koje pivo. Pošto sam ja imao
povratni let ujutru od 6h morao sam da krenem zadnjim metroom koji ide u 1h do
aerodroma. Tako da sam presedeo nekih 34
sati na aerodromu, sam
Ali bez obzira,
prošlo je i to....
Ukrcao sam se u avion i rekao „Videćemo se mi opet“
