Rijeka Summer Exchange 2007

Ko je isao:
Aleksandar Petković (AKA Chairman) i devojka mu Marina 
Bojan Petković (cenjeni CP)
Darko Todorović, naš admin
Aleksandar Vukašinović, VCEA

Mesto održavanja : Rijeka, Hrvatska
Datum: 18.-25.07.2007.
Vrsta događaja: Razmena

Sa administrativne strane gledano, odlazak u Hrvatsku je vrlo jednostavan. Pošto plamen bratstva i jedinstva, zapaljen još dok su „po šumama i gorama, naše zemlje ponosne, išle čete partizana“, još uvek tinja ( zamisli! ), za Hrvatsku nije potrebna viza. Dovoljno je samo da imate kod sebe putovnicu ( pasoš, prim. aut.) i sve će biti u redu. Jedino što treba pažljivo odabrati je prevoz. Ima tu više opcija: kolima (naravno, kako da ne), avionom (bogato, samo tako), autobusom (nije loša solucija) ili vozom (takođe dobro rešenje). Naravno, najbolje je izabrati najjeftinije, pa smo mi vodjeni ovom mišlju izabrali voz. Ispostavilo se da je voz, iako jeftinije, bolje rešenje od autobusa jer je mnogo komforniji a i nije previše spor, kako bi se od njega očekivalo. Međutim, treba obratiti pažnju na datum kada se kreće na put, da ne bude gužve. Zato je poželjno rezervisati karte unapred. Naravno, pretpostavljate da je ova naša mala skupina, sastavljena od prekaljenih pustolova, rezervisala svoje mesto u vozu za Rijeku. Pretpostavljate? Znali ste da smo tako uradili? E pa, pogrešili ste! Ipak smo svi štekare (tvrdice, opet prim. aut.) u duši pa smo hteli da uštedimo tih 200 dinara i nismo rezervisali karte, uopšte ne primećujući da pored nas na stanici ima još pet ’iljada ljudi koji cekaju isti voz. I tako oni odoše, jer su stranci i nisu štekare, a mi ostadosmo da čekamo sledeći voz za Rijeku.

E, sada, šta da se kaže o Hrvatskoj. Dok smo prolazili kroz Hrvatsku nismo uočili mnogo razlike između lepe njihove i ove naše. Mada... Čim smo stigli u Zagreb, videli smo zašto su oni tako blizu ulaska u EU. Sve je sređeno, čisto. Železnička stanica je manja od beogradske, ali i sto puta sređenija. Vozovi, naravno, ne kasne. Tu smo imali jedno presedanje i još jedno u Moravicama, i napokon, 26 sati nakon polaska iz Niša stigli smo u Rijeku. Samo da napomenem još jednom da put od Beograda do Rijeke traje 12 sati, pa vi sami još jednom razmislite o gore pomenutom rezervisanju karata. Inače, Hrvati su se dosta potrudili da srede i ulepšaju svoju domovinu. Naročito primorje koje je stvarno posebna priča. I još jednom sam se uverio da je najlepši deo Jadranskog mora upravo ovde u Hrvatskoj.

Rijeka je zaista predivan grad. To smo znali i pre dolaska, ali zaista nismo očekivali ono što smo videli. Grad je sve osim običnog primorskog letovališta. Na svakom koraku se vidi parče bogate istorije grada. Treba obavezno prošetati starim gradom i videti brojne spomenike i muzeje kojih ima na svakom koraku. Naravno tu je i mala tvrđavica do koje se dolazi tršćanskim stepenicama kojih ima tačno 560 (lično brojao). A na vrhu tvrđavice kafić sa neverovatnim pogledom na stari grad. Naravno, poštovaoci fudbala bi mogli da svrate i to Kantride, doma NK Rijeka. A kada ste več tu možete da odvojite i malo vremena da odete do Opatije, za koju kažu (s pravom) da je Monako u malom.

Obavezno treba iskoristi priliku i probati njihove morske specijalitete.
Ako ste, kao i mi došli nekom vrstom masovnog prevoza, za kretanje po gradu preporučujem autobuse kojih ima sasvim dovoljno i nisu skupi. Naravno, ako imate veći budžet možete se koristiti i taksijem. Ima i egzotičnih stvari kao na primer rent-a-car, ali je to ipak za nas bilo previše egzotično. Iako Rijeka ima dosta turista, cene nisu turističke i može se reći da su slične našim cenama ( neturističkim! ).

Mesta za provod ima na svakom uglu. Od diskoteka, preko kafića i klubova, pa sve do kafana. Za svakoga po nešto. Slična je situacija i sa muzikom. Stiče se utisak, da se ne može pobeći od Grand Show-a. A i navike su im slične što se izlazaka tiče: prvo malo nalivanja kući ili gde već, zatim odlazak na „najboljeg DJ-a, koji pusta najbolju elektronsku muziku, jao kakav bit/bass/ili sta ve već“ ( izvinite na sarkazmu, ali ja nikada neću shvatiti tu vrstu muzike), da bi već nekoliko sati nakon ponoći počeo sa radom Radio Teheran ( Grand Show, prim. aut.). I tako dok se neko ne pobije. Zviči vam poznato? Po svemu ovome se može zaključiti da su Riječani dosta slični nama. Uvek su za dobru zabavu. A ludi su mnoooogooo. Ali stvarno. I vrlo su gostoljubivi. Svi. Pa čak i obezbeđenje po klubovima i diskotekama. Ovi naši bi mogli nešto da nauče od njih.

Momci (devojke nisu bile tu, otišle na letovanje) iz Rijeke čine, po mom skromnom mišljenju, najluđi LC od svih. S njima nikada nije dosadno. Ustvari, nismo imali vremena da nam bude dosadno jer su nam bili isplanirali svaki minut razmene. Roje, Petar, Monjac, Sale, Šajba, kao i svi ostali, su se maksimalno trudili da sa ove razmene odemo puni pozitivnih utisaka. Celokupna razmena je koštala nekoliko hiljada evra, ali je bila odlično organizovana. Svi smo bili smešteni u Domu Crvenog Križa (znam da je križ krst, ali pišem ovako iz poštovanja prema domaćinima). Sasvim zadovoljavajuć smeštaj. Bez primedbi. Primedbi nema ni na hranu koje je bilo u izobilju. Mislim da smo se svi vratili sa viškom kilograma. I naravno, razmena ne bi bila razmena kada ne bi i još jedne stvari bilo u izobilju a to je piće. A bilo ga je mnogo, za neke i previše na momente. I uglavnom je bilo džabe.

Na razmeni je bilo oko 25 ljudi, više-manje. Najveći broj ljudi je bio iz bivše Juge (Novi Sad, Niš, Podgorica, Sarajevo – oba, Tuzla, Banjaluka, Skoplje), tako da je zvanični jezik bio hrvatsko-srpsko-bosansko-crnogorsko-makedonski, na žalost ostalih participanata (Istanbul, Atina, Bukurešt, Vroclav) koji su morali da se služe engleskim. Pošto je naša ekipa poznata po svojoj druželjubivosti, mi smo tamo bili glavni i svi su želeli da se druže sa nama. Ne, ozbiljno, ako ne računamo domaćine sa kojima stvarno imamo odlične odnose, mogu reći da smo se baš združili sa svima, osim možda sa Rumunima, koji nisu bili baš nešto druželjubivi ( jer im mama i tata nisu dozvoljavali, ne smej se, ozbiljan sam).

I za kraj, reći ću samo: Kazni me srećo! Ko razume, shvatiće.
Do sledećeg izuvanja, dovidjenja!